Migracija/integracija/izbeglištvo

U rijetkim slučajevima čovjek dobrovoljno napušta svoju domovinu. Razlozi zbog kojih se ljudi odučuju da napuste zavičaj su različite prirode.
Često ga napuštaju iz ekonomskih razloga, dok neki žele dodatno obrazovanje i usavršavanje koje im je nedostupno u matičnoj zemlji.

Želja za boljim životom, većim izgledima za budućnost i mirom podstiću ljude da napuste svoju otadžbinu.
Postoji razlika između dobrovoljnog napuštanja domovine i odlaska pod prisilom (u slučaju rata, pod prijetnjom…).

Migracija je povezana sa mnogo gubitaka.

Ljudi koji napuštaju svoju zemlju ostavljaju svoje porodice, kuću u kojoj su živjeli, mjesto rođenja, prijatelje, sve što su imali i stvorili.
Veliki deo toga je tokom rata zauvek uništen i izgubljen. Migracija i integracija u stranoj zemlji je trnovit put sa puno izazova i prepreka.
Iseljenicima treba mnogo snage da bi naučili novi jezik, osigurali egzistenciju, pronašli posao, ili stekli obrazovanje.

Često se iseljenici suočavaju sa sopstvenim granicama.

Međutim, oni ne mogu sebi priuštiti slabost, jer

• posao zavisi od znanja jezika u novoj državi,
• radna dozvola zavisi od posla (i obrnuto).

Egzistencijalni strah postaje vječni pratilac.

Često se dešava da stečeno obrazovanje u domovini ne bude priznato u novoj državi. To vodi ka

• nezadovoljstvu u novom (nekvalifikovanom) poslu,

• iscrpljenosti,

• nesigurnosti,

• bijesu,

• osjećaju krivice,

• strahu.

Iseljenici potiskuju sopstvene želje i potrebe, ne procjenjuju dobro sopstvene limite i idu preko njih.

Kasnije reakcije poput

• depresije,

• straha,

• psihosomatskih tegoba,

• mentalne iscrpljenosti,

• i ostalih tegoba

su samo posledice.

U psihoterapiji radimo pre svega na tome

• da osjetite šta je dobro za vas,

• da prepoznate sopstvene želje i potrebe,

• da uvidite sopstvene granice,

• da saznate šta je za Vas prihvatljivo.

Veoma je važno da budete svesni svojih limita i da ih ne prelazite.